МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

 МЕЂУНАРОДНИ КРИВИЧНИ ТРИБУНАЛ У ХАГУ

Надлежност Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију је да поступа у свим случајевима ратног злочина који су се догодили простору бивше СФРЈ, без обзира на држављанство жртве или починиоца.

Тужилаштво за ратне злочине остварује колегијалну, континуирану, конструктивну и интерактивну сарадњу са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.

Тужилаштво за ратне злочине Србије је у новембру 2003. године иницирало професионалну сарадњу са истражитељима Хашког трибунала. Резултат оваквих настојања и напора овог тужилаштва је садашњи висок степен сарадње са хашким истражитељима. Ово тужилаштво и тужилаштво Хашког трибунала као два професионална и стручна органа који имају исти циљ, а то је гоњење починилаца кривичних дела ратних злочина, размењују податке, документацију, па и исказе сведока до којих дођу у свом истраживању.

На овај начин, Тужилаштво за ратне злочине је долазило до квалитетних информација и података који су били значајни не само као полазна основа за усмеравање истраге већ и до података којима се поједини догађаји на Косову у знатној мери расветљавају. Притом треба имати у виду да су Тужилаштву Хашког трибунала, по природи ствари, били доступни докази и материјал везан за њихова истраживања, јер су истражитељи хашког тужилаштва за разлику од Тужилаштва за ратне злочине на лицу места, тамо где су се злочини догађали, прикупљали доказе и обављали разговоре са лицима која су била непосредни сведоци злочина. Захваљујући сарадњи са правосудним органима УНМИК-а, Тужилаштву за ратне злочине Србије омогућено је сада да директно испитује сведоке албанске националности на Косову.

Резултати сарадње са Трибуналом у Хагу су:

- уступање предмета – из истраге (Зворник) и под оптужницом (Владимир Ковачевић – Рамбо, за гранатирање Дубровника 1991. године)

- предлог Карле дел Понте, главног тужиоца МКТЈ Судском већу Хашког трибунала да се Тужилаштву за ратне злочине уступи предмет «Вуковарска тројка» (оптужени Мркшић, Шљиванчанин и Радић)

- поступања у вези са захтевима за помоћ

- 19.07.2006. - споразум о приступу Тужилаштва електронској бази података Трибунала

  АМБАСАДА САД

Влада САД, преко своје амбасаде у Београду, подржава рад Тужилаштва за ратне злочине. У више наврата доставила је је технчку и материјалну помоћ. Тужилаштво за ратне злочине и представници америчке владе непосредно сарађују на предмету «браћа Битићи». Амбасадор САД Мајкл Полт подржао је рад Тужилаштва за ратне злочине приликом посете Тужилаштву 29.септембра 2004. године.

  ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ЕВРОПСКУ БЕЗБЕДНОСТ И САРАДЊУ (ОЕБС)

Један од приоритета Мисије ОЕБС у Србији и Црној Гори је пружање подршке у јачању капацитета домаћих правосудних органа и полиције за вођење поступака против починилаца ратних злочина. Такво опредељење ОЕБС изражено је и у Меморандуму о сарадњи који је Мисија у мају 2004. године закључила са Министарством правде Републике Србије.

Мисија ОЕБС подржава оснивање и рад специјализованих правосудних институција, пре свега Тужилаштва за ратне злочине на челу са независним Тужиоцем којег бира парламент, и сматра постојање таквих институција једним од услова за вођење судских поступака против одговорних за ратне злочине у складу са међународним стандардима, као и додатном гаранцијом независности правосуђа у овим осетљивим поступцима.

Праћење суђења за ратне злочине: Од почетка 2003. године, посматрачи ОЕБС редовно прате сва суђења за ратне злочине која се воде пред судовима у Србији ради стицања увида да ли се она одвијају у складу са међународно признатим правилима. Вршење ове активности у оквиру свог мандата, Мисија ОЕБС заснива и на редовној комуникацији и сарадњи са Тужилаштвом.

Регионална сарадња: Мисија ОЕБС је иницирала низ активности усмерених на унапређење регионалне правосудне сарадње у поступцима за ратне злочине, у троуглу Србија и Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина. Међу њима су најважнији регионални састанци високих представника правосуђа и надлежних министарстава чија сврха је разматрање конкретних видова сарадње у поступцима за ратне злочине, попут унапређења постојећих механизама прекограничне сарадње, приступа сведоцима, обезбеђивања доказа, размене искустава и судске праксе. Први такав састанак у организацији ОЕБС одржан је у новембру 2004. године на Палићу, а процес је настављен регионалном конференцијом на Брионима (Хрватска) у јуну 2005.
Интензивирање регионалних контаката допринело је уобличавању конкретних механизама за побољшање сарадње попут меморандума које су потписали Тужилац за ратне злочине и Републички јавни тужилац Републике Србије са државним тужиоцима Хрватске и Босне и Херцеговине, као и растућој сарадњи међу тужилаштвима ових држава у конкретним поступцима.

Стручно усавршавање: Упознавање тужилаца и судија са нормама међународног хуманитарног права, судском праксом међународних кривичних трибунала и истражним техникама важан је допринос вођењу ефикасних истрага и суђења починиоцима ратних злочина у складу са међународним стандардима. У марту 2004. године организован је семинар о примени командне одговорности у суђењима за ратне злочине на коме су учествовали и представници Тужилаштва. Мисија је, почевши од децембра 2003. године, за тужиоце, истражне судије и припаднике полиције организовала низ курсева, семинара, стручних састанака и посета, укључујучи и студијске посете Хашком трибуналу, у циљу проширивања знања и искустава у вођењу истрага за ратне злочине и заштити сведока.

Информисање јавности: Мисија ОЕБС, уз помоћ донације Владе Холандије, води пројекат усмерен на информисање јавности у Србији о суђењима за ратне злочине пред домаћим судовима, мандату и раду Хашког трибунала, као и другим темама у вези са суочавањем са прошлошцу и долажењем до истине и правде кроз суђења за ратне злочине. Тужилаштво за ратне злочине је један од главних партнера и корисника овог пројекта. У оквиру пројекта, проширена је служба Тужилаштва за информисање јавности, организован низ трибина и округлих столова и остварене друге активности усмерене на обавештавање јавности и стварање подршке за судско кажњавање одговорних за најтежа злодела почињена током ратова у бившој Југославији. Део таквих активности је и постављање веб сајта Тужилаштва за ратне злочине.

Законодавство: Закон о надлежности и организацији државних органа у поступку за ратне злочине, којим је установљено Тужилаштво за ратне злочине, израђен је у првој половини 2003. године уз експертску помоћ Мисије ОЕБС. Касније амандмане на овај закон, као и нацрт новог Закона о државним органима и поступку за кривична дела против међународног хуманитарног права израдила је радна група Министарства правде Републике Србије уз логистичку и стручну помоћ Мисије.

РЕГИОНАЛНА САРАДЊА

Један од најважнијих чинилаца успеха судских поступака против учинилаца ратних злочина је омогућавање правних оквира за регионалну сарадњу с обзиром да се жртве, сведоци, починиоци и сама места злочина налазе на територијама различитих држава. Регионална сарадња је и предуслов како би МКСЈ уступио случајеве домаћим правосудним органима.

Министарство правде Републике Србије закључило је у мају 2004. године са Мисијом ОЕБС-а у СЦГ Меморандум о разумевању. ОЕБС је током 2003. године развио Стратегију пружања подршке у јачању капацитета органа правосуђа и полиције у Републици Србији. Главна компонента Стратегије је олакшавање регионалне сарадње како би спровело кривично гоњење лица одговорних за ратне злочине у складу са међународно признатим стандардима.

Сарадња би се огледала у несметаној размени доказног материјала и информација у вези са истрагама и оперативним планирањем, затим у помоћи приликом прикупљања доказа и саслушања сведока, пребацивању предмета зависно од тога којим властима су доступни починиоци злочина и др. То би коначно довело до усклађивања судске праксе у области суђења за ратне злочине.

 РЕПУБЛИКА ХРВАТСКА

ОЕБС је у новембру 2004. године организовао на Палићу експертски састанак о међудржавној сарадњи у поступцима за кривична дела ратних злочина на ком су присуствовали представници правосудних органа Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије и Црне Горе. На састанку се разматрао Нацрт Меморандума о споразумевању који је предложио Државни тужиилац Република Хрватске као начин побољшања директне сарадње између Републичког јавног тужилаштва и Тужилаштва за ратне злочине с једне стране и Државног одвјетништва Републике Хрватске с друге стране.

Сарадњу СЦГ са Републиком Хрватском регулише Европска конвенција о међусобном пружању правне помоћи у кривичним стварима коју је 2001. године ратификовала Скупштина СРЈ. Закључен је и Уговор о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима између СРЈ и Републике Хрватске. Међутим, у раду Тужилаштва показало се да је потребан ефикаснији вид сарадње, уско стручне, па се развила идеја о закључивању Споразума о сарадњи.

Потреба за закључивањем оваквог споразума указала се приликом процесуирања предмета ратног злочина против ратних заробљеника 1992. године, на пољопривредном добру «Овчара» код Вуковара. Сведоке у вези овог догађаја саслушали су предсатавници домаћих правосудних органа, уз велику помоћ тужилаштва Републике Хрватске.

Меморандум о сагласности у остваривању и унапређењу сарадње у борби против свих облика тешког криминала закључен је 5. фебруара 2005. године између Слободана Јанковића, вд Републичког јавног тужиоца и Владимира Вукчевића, тужиоца за ратне злочине с једне стране и Младена Бајића, Главног одвјетника Републике Хрватске.

Потписивањем овог споразума уређен је процес размене информација између тужилаштава ове две земље, између осталог и у вези са кривичним делима ратних злочина. Овим споразумом обавезали смо се да ћемо међусобно размењивати обавештења, извештаје, документе и информације који доприносе истраживању ратних злочина. Резултат овога је и конкретна сарадња овог тужилаштва са Тужилаштвом из Сплита на расветљавању ратног злочина почињеног у луци «Лора»код Сплита 1992. године.

13. октобар 2006. - Споразум о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида - размена доказа, докумената и података који ће допринети ефикаснијем истраживању, доказивању и кажњавању свих учинилаца кривичних дела ратних злочина.

 БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

На основу захтева за спровођење истраге Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије, истражни судија Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду и заменик тужиоца за ратне злочине саслушали су од 24. до 29. априла 2005. године у Сарајеву првих 13 сведока из Босне и Херцеговине поводом злочина почињених у Зворнику током 1992. године. Већи број сведока су жртве злочина, убиства најмање 15 цивила у Дому културе у Челопеку и депортације 1822 цивила из села Козлук у Мађарску, у мају 1992. године. На овај начин успотављена је непосредна сарадња између правосудних оргхана Републике Србије и Босне и Херцеговине у поступцима процесуирања ратних злочина пред домаћим судовима

01.јула 2005. потписан је Меморандум о сагласности у остваривању и унапређењу сарадње у борби против свих облика тешког криминала закључен између Републичког јавног тужилаштва и Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије и Тужилаштва Босне и Херцеговине.

 РЕПУБЛИКА ЦРНА ГОРА

Тужилац за ратне злочине Републике Србије Владимир Вукчевић и Врховни државни тужилац Републике Црне Горе Весна Меденица потписали су 31.10.2007. у Подгорици Споразум о сарадњи у кривичном гоњењу учинилаца кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом.

Непосредном сарадњом два тужилаштва, разменом доказа, других докумената и података допринеће се заједничком интересу Србије и Црне Горе у ефикаснијем истраживању, доказивању и кажњавању свих починлаца ратних злочина.

Одредбе овог споразума примењиваће се за кривична дела ратних злочина почињених на подручју бивше СФРЈ, односно према држављанима Србије и држављанима Црне Горе, с обзиром да услед уставних одредби није могућа екстрадиција нити уступање кривичног гоњења.

Споразум о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида, Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије потписало је 13. октобра 2006. године у Загребу и са Државним одвјетништвом Републике Хрватске.

 УНМИК

Тужилац за ратне злочине састао се 11.новембра 2004. године са представницима УНМИК-овог правосуђа на челу са Жан Кристијаном Кадијем, замеником специјалног представника генералног секретара за УНМИК, у чијој надлежности је ресор правосуђа и полиције и Томасом Монагханом, директором Одељења за правду УНМИК-а. На састанку је постигнут договор о саслушању сведока који се налазе на територији Косова и Метохује од стране представника правосудних органа Републике Србије као и сведока који се налазе на територији Републике Србије од стране представника УНМИК-овог правосуђа.

До сада је полиција УНМИК-а пружала логистичку подршку представницима правосуђа из Србије, тужиоцу и истражном судији када су одлазили на Косово и када су саслушавали сведоке албанске националности.

Тужилаштво УНМИК-а и ово тужилаштво заједнички раде на расветљавању случаја «Одсечене главе». У питању је ратни злочин који је извршен према заробљеним војницима ВЈ, који су били на одлужењу војног рока 1999. године, а који су починили припадници ОВК, специјалних јединица «Црни орлови» Извршиоци овог злочина налазе се на територији Косова и Метохије, док се сви сведоци налазе на подручју Србије. Сарадња у овом предмету огледа се у томе што истражни органи УНМИК-а заједно са замеником тужиоца за ратне злочине обављају разговоре са сведоцима.

НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Тужилаштво за ратне злочине сарађује са невладиним сектором, посебно са Фондом за отворено друштво, Фондом за хуманитарно право и Београдским центром за људска права.