МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

МЕЂУНАРОДНИ КРИВИЧНИ ТРИБУНАЛ У ХАГУ

Надлежност Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију је да поступа у свим случајевима ратног злочина који су се догодили простору бивше СФРЈ, без обзира на држављанство жртве или починиоца.

Тужилаштво за ратне злочине остварује колегијалну, континуирану, конструктивну и интерактивну сарадњу са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.

Тужилаштво за ратне злочине Србије је у новембру 2003. године иницирало професионалну сарадњу са истражитељима Хашког трибунала. Резултат оваквих настојања и напора овог тужилаштва је садашњи висок степен сарадње са хашким истражитељима. Ово тужилаштво и тужилаштво Хашког трибунала као два професионална и стручна органа који имају исти циљ, а то је гоњење починилаца кривичних дела ратних злочина, размењују податке, документацију, па и исказе сведока до којих дођу у свом истраживању.

На овај начин, Тужилаштво за ратне злочине је долазило до квалитетних информација и података који су били значајни не само као полазна основа за усмеравање истраге већ и до података којима се поједини догађаји на Косову у знатној мери расветљавају. Притом треба имати у виду да су Тужилаштву Хашког трибунала, по природи ствари, били доступни докази и материјал везан за њихова истраживања, јер су истражитељи хашког тужилаштва за разлику од Тужилаштва за ратне злочине на лицу места, тамо где су се злочини догађали, прикупљали доказе и обављали разговоре са лицима која су била непосредни сведоци злочина. Захваљујући сарадњи са правосудним органима УНМИК-а, Тужилаштву за ратне злочине Србије омогућено је сада да директно испитује сведоке албанске националности на Косову.

Резултати сарадње са Трибуналом у Хагу су:

 - уступање предмета – из истраге (Зворник) и под оптужницом (Владимир Ковачевић – Рамбо, за  

   гранатирање Дубровника 1991. године)
 - предлог Карле дел Понте, главног тужиоца МКТЈ Судском већу Хашког трибунала да се Тужилаштву за

   ратне злочине уступи предмет «Вуковарска тројка» (оптужени Мркшић, Шљиванчанин и Радић)
 - поступања у вези са захтевима за помоћ
 - 19.07.2006. - споразум о приступу Тужилаштва електронској бази података Трибунала

АМБАСАДА САД

Влада САД, преко своје амбасаде у Београду, подржава рад Тужилаштва за ратне злочине. У више наврата доставила је је технчку и материјалну помоћ. Тужилаштво за ратне злочине и представници америчке владе непосредно сарађују на предмету «браћа Битићи». Амбасадор САД Мајкл Полт подржао је рад Тужилаштва за ратне злочине приликом посете Тужилаштву 29.септембра 2004. године.

ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ЕВРОПСКУ БЕЗБЕДНОСТ И САРАДЊУ (ОЕБС)

Један од приоритета Мисије ОЕБС у Србији и Црној Гори је пружање подршке у јачању капацитета домаћих правосудних органа и полиције за вођење поступака против починилаца ратних злочина. Такво опредељење ОЕБС изражено је и у Меморандуму о сарадњи који је Мисија у мају 2004. године закључила са Министарством правде Републике Србије.

Мисија ОЕБС подржава оснивање и рад специјализованих правосудних институција, пре свега Тужилаштва за ратне злочине на челу са независним Тужиоцем којег бира парламент, и сматра постојање таквих институција једним од услова за вођење судских поступака против одговорних за ратне злочине у складу са међународним стандардима, као и додатном гаранцијом независности правосуђа у овим осетљивим поступцима.

Праћење суђења за ратне злочине: Од почетка 2003. године, посматрачи ОЕБС редовно прате сва суђења за ратне злочине која се воде пред судовима у Србији ради стицања увида да ли се она одвијају у складу са међународно признатим правилима. Вршење ове активности у оквиру свог мандата, Мисија ОЕБС заснива и на редовној комуникацији и сарадњи са Тужилаштвом.

Регионална сарадња: Мисија ОЕБС је иницирала низ активности усмерених на унапређење регионалне правосудне сарадње у поступцима за ратне злочине, у троуглу Србија и Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина. Међу њима су најважнији регионални састанци високих представника правосуђа и надлежних министарстава чија сврха је разматрање конкретних видова сарадње у поступцима за ратне злочине, попут унапређења постојећих механизама прекограничне сарадње, приступа сведоцима, обезбеђивања доказа, размене искустава и судске праксе. Први такав састанак у организацији ОЕБС одржан је у новембру 2004. године на Палићу, а процес је настављен регионалном конференцијом на Брионима (Хрватска) у јуну 2005.
Интензивирање регионалних контаката допринело је уобличавању конкретних механизама за побољшање сарадње попут меморандума које су потписали Тужилац за ратне злочине и Републички јавни тужилац Републике Србије са државним тужиоцима Хрватске и Босне и Херцеговине, као и растућој сарадњи међу тужилаштвима ових држава у конкретним поступцима.

Стручно усавршавање: Упознавање тужилаца и судија са нормама међународног хуманитарног права, судском праксом међународних кривичних трибунала и истражним техникама важан је допринос вођењу ефикасних истрага и суђења починиоцима ратних злочина у складу са међународним стандардима. У марту 2004. године организован је семинар о примени командне одговорности у суђењима за ратне злочине на коме су учествовали и представници Тужилаштва. Мисија је, почевши од децембра 2003. године, за тужиоце, истражне судије и припаднике полиције организовала низ курсева, семинара, стручних састанака и посета, укључујучи и студијске посете Хашком трибуналу, у циљу проширивања знања и искустава у вођењу истрага за ратне злочине и заштити сведока.

Информисање јавности: Мисија ОЕБС, уз помоћ донације Владе Холандије, води пројекат усмерен на информисање јавности у Србији о суђењима за ратне злочине пред домаћим судовима, мандату и раду Хашког трибунала, као и другим темама у вези са суочавањем са прошлошцу и долажењем до истине и правде кроз суђења за ратне злочине. Тужилаштво за ратне злочине је један од главних партнера и корисника овог пројекта. У оквиру пројекта, проширена је служба Тужилаштва за информисање јавности, организован низ трибина и округлих столова и остварене друге активности усмерене на обавештавање јавности и стварање подршке за судско кажњавање одговорних за најтежа злодела почињена током ратова у бившој Југославији. Део таквих активности је и постављање веб сајта Тужилаштва за ратне злочине.

Законодавство: Закон о надлежности и организацији државних органа у поступку за ратне злочине, којим је установљено Тужилаштво за ратне злочине, израђен је у првој половини 2003. године уз експертску помоћ Мисије ОЕБС. Касније амандмане на овај закон, као и нацрт новог Закона о државним органима и поступку за кривична дела против међународног хуманитарног права израдила је радна група Министарства правде Републике Србије уз логистичку и стручну помоћ Мисије.

Један од најважнијих чинилаца успеха судских поступака против учинилаца ратних злочина је омогућавање правних оквира за регионалну сарадњу с обзиром да се жртве, сведоци, починиоци и сама места злочина налазе на територијама различитих држава. Регионална сарадња је и предуслов како би МКСЈ уступио случајеве домаћим правосудним органима.

Министарство правде Републике Србије закључило је у мају 2004. године са Мисијом ОЕБС-а у СЦГ Меморандум о разумевању. ОЕБС је током 2003. године развио Стратегију пружања подршке у јачању капацитета органа правосуђа и полиције у Републици Србији. Главна компонента Стратегије је олакшавање регионалне сарадње како би спровело кривично гоњење лица одговорних за ратне злочине у складу са међународно признатим стандардима.

Сарадња би се огледала у несметаној размени доказног материјала и информација у вези са истрагама и оперативним планирањем, затим у помоћи приликом прикупљања доказа и саслушања сведока, пребацивању предмета зависно од тога којим властима су доступни починиоци злочина и др. То би коначно довело до усклађивања судске праксе у области суђења за ратне злочине.

РЕПУБЛИКА ХРВАТСКА

ОЕБС је у новембру 2004. године организовао на Палићу експертски састанак о међудржавној сарадњи у поступцима за кривична дела ратних злочина на ком су присуствовали представници правосудних органа Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије и Црне Горе. На састанку се разматрао Нацрт Меморандума о споразумевању који је предложио Државни тужиилац Република Хрватске као начин побољшања директне сарадње између Републичког јавног тужилаштва и Тужилаштва за ратне злочине с једне стране и Државног одвјетништва Републике Хрватске с друге стране.

Сарадњу СЦГ са Републиком Хрватском регулише Европска конвенција о међусобном пружању правне помоћи у кривичним стварима коју је 2001. године ратификовала Скупштина СРЈ. Закључен је и Уговор о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима између СРЈ и Републике Хрватске. Међутим, у раду Тужилаштва показало се да је потребан ефикаснији вид сарадње, уско стручне, па се развила идеја о закључивању Споразума о сарадњи.

Потреба за закључивањем оваквог споразума указала се приликом процесуирања предмета ратног злочина против ратних заробљеника 1992. године, на пољопривредном добру «Овчара» код Вуковара. Сведоке у вези овог догађаја саслушали су предсатавници домаћих правосудних органа, уз велику помоћ тужилаштва Републике Хрватске.

Меморандум о сагласности у остваривању и унапређењу сарадње у борби против свих облика тешког криминала закључен је 5. фебруара 2005. године између Слободана Јанковића, вд Републичког јавног тужиоца и Владимира Вукчевића, тужиоца за ратне злочине с једне стране и Младена Бајића, Главног одвјетника Републике Хрватске.

Потписивањем овог споразума уређен је процес размене информација између тужилаштава ове две земље, између осталог и у вези са кривичним делима ратних злочина. Овим споразумом обавезали смо се да ћемо међусобно размењивати обавештења, извештаје, документе и информације који доприносе истраживању ратних злочина. Резултат овога је и конкретна сарадња овог тужилаштва са Тужилаштвом из Сплита на расветљавању ратног злочина почињеног у луци «Лора»код Сплита 1992. године.

ТЕКСТ СПОРАЗУМА

13. октобар 2006. - Споразум о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида - размена доказа, докумената и података који ће допринети ефикаснијем истраживању, доказивању и кажњавању свих учинилаца кривичних дела ратних злочина.
 

ТЕКСТ СПОРАЗУМА

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

На основу захтева за спровођење истраге Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије, истражни судија Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду и заменик тужиоца за ратне злочине саслушали су од 24. до 29. априла 2005. године у Сарајеву првих 13 сведока из Босне и Херцеговине поводом злочина почињених у Зворнику током 1992. године. Већи број сведока су жртве злочина, убиства најмање 15 цивила у Дому културе у Челопеку и депортације 1822 цивила из села Козлук у Мађарску, у мају 1992. године. На овај начин успотављена је непосредна сарадња између правосудних оргхана Републике Србије и Босне и Херцеговине у поступцима процесуирања ратних злочина пред домаћим судовима

1.јула 2005. потписан је Меморандум о сагласности у остваривању и унапређењу сарадње у борби против свих облика тешког криминала закључен између Републичког јавног тужилаштва и Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије и Тужилаштва Босне и Херцеговине.
 

ТЕКСТ СПОРАЗУМА

РЕПУБЛИКА ЦРНА ГОРА

Тужилац за ратне злочине Републике Србије Владимир Вукчевић и Врховни државни тужилац Републике Црне Горе Весна Меденица потписали су 31.10.2007. у Подгорици Споразум о сарадњи у кривичном гоњењу учинилаца кривичних дела против човечности и других добара заштићених међународним правом.

Непосредном сарадњом два тужилаштва, разменом доказа, других докумената и података допринеће се заједничком интересу Србије и Црне Горе у ефикаснијем истраживању, доказивању и кажњавању свих починлаца ратних злочина.

Одредбе овог споразума примењиваће се за кривична дела ратних злочина почињених на подручју бивше СФРЈ, односно према држављанима Србије и држављанима Црне Горе, с обзиром да услед уставних одредби није могућа екстрадиција нити уступање кривичног гоњења.

Споразум о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида, Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије потписало је 13. октобра 2006. године у Загребу и са Државним одвјетништвом Републике Хрватске.

ТЕКСТ СПОРАЗУМА

УНМИК

Тужилац за ратне злочине састао се 11.новембра 2004. године са представницима УНМИК-овог правосуђа на челу са Жан Кристијаном Кадијем, замеником специјалног представника генералног секретара за УНМИК, у чијој надлежности је ресор правосуђа и полиције и Томасом Монагханом, директором Одељења за правду УНМИК-а. На састанку је постигнут договор о саслушању сведока који се налазе на територији Косова и Метохује од стране представника правосудних органа Републике Србије као и сведока који се налазе на територији Републике Србије од стране представника УНМИК-овог правосуђа.

До сада је полиција УНМИК-а пружала логистичку подршку представницима правосуђа из Србије, тужиоцу и истражном судији када су одлазили на Косово и када су саслушавали сведоке албанске националности.

Тужилаштво УНМИК-а и ово тужилаштво заједнички раде на расветљавању случаја «Одсечене главе». У питању је ратни злочин који је извршен према заробљеним војницима ВЈ, који су били на одлужењу војног рока 1999. године, а који су починили припадници ОВК, специјалних јединица «Црни орлови» Извршиоци овог злочина налазе се на територији Косова и Метохије, док се сви сведоци налазе на подручју Србије. Сарадња у овом предмету огледа се у томе што истражни органи УНМИК-а заједно са замеником тужиоца за ратне злочине обављају разговоре са сведоцима.

Тужилаштво за ратне злочине сарађује са невладиним сектором, посебно са Фондом за отворено друштво, Фондом за хуманитарно право и Београдским центром за људска права.