MEĐUNARODNA SARADNJA

 MEĐUNARODNI KRIVIČNI TRIBUNAL U HAGU

Nadležnost Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju je da postupa u svim slučajevima ratnog zločina koji su se dogodili prostoru bivše SFRJ, bez obzira na državljanstvo žrtve ili počinioca.

Tužilaštvo za ratne zločine ostvaruje kolegijalnu, kontinuiranu, konstruktivnu i interaktivnu saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je u novembru 2003. godine iniciralo profesionalnu saradnju sa istražiteljima Haškog tribunala. Rezultat ovakvih nastojanja i napora ovog tužilaštva je sadašnji visok stepen saradnje sa haškim istražiteljima. Ovo tužilaštvo i tužilaštvo Haškog tribunala kao dva profesionalna i stručna organa koji imaju isti cilj, a to je gonjenje počinilaca krivičnih dela ratnih zločina, razmenjuju podatke, dokumentaciju, pa i iskaze svedoka do kojih dođu u svom istraživanju.

Na ovaj način, Tužilaštvo za ratne zločine je dolazilo do kvalitetnih informacija i podataka koji su bili značajni ne samo kao polazna osnova za usmeravanje istrage već i do podataka kojima se pojedini događaji na Kosovu u znatnoj meri rasvetljavaju. Pritom treba imati u vidu da su Tužilaštvu Haškog tribunala, po prirodi stvari, bili dostupni dokazi i materijal vezan za njihova istraživanja, jer su istražitelji haškog tužilaštva za razliku od Tužilaštva za ratne zločine na licu mesta, tamo gde su se zločini događali, prikupljali dokaze i obavljali razgovore sa licima koja su bila neposredni svedoci zločina. Zahvaljujući saradnji sa pravosudnim organima UNMIK-a, Tužilaštvu za ratne zločine Srbije omogućeno je sada da direktno ispituje svedoke albanske nacionalnosti na Kosovu.

Rezultati saradnje sa Tribunalom u Hagu su:

- ustupanje predmeta – iz istrage (Zvornik) i pod optužnicom (Vladimir Kovačević – Rambo, za granatiranje Dubrovnika 1991. godine)

- predlog Karle del Ponte, glavnog tužioca MKTJ Sudskom veću Haškog tribunala da se Tužilaštvu za ratne zločine ustupi predmet «Vukovarska trojka» (optuženi Mrkšić, Šljivančanin i Radić)

- postupanja u vezi sa zahtevima za pomoć

- 19.07.2006. - sporazum o pristupu Tužilaštva elektronskoj bazi podataka Tribunala

  AMBASADA SAD

Vlada SAD, preko svoje ambasade u Beogradu, podržava rad Tužilaštva za ratne zločine. U više navrata dostavila je je tehnčku i materijalnu pomoć. Tužilaštvo za ratne zločine i predstavnici američke vlade neposredno sarađuju na predmetu «braća Bitići». Ambasador SAD Majkl Polt podržao je rad Tužilaštva za ratne zločine prilikom posete Tužilaštvu 29.septembra 2004. godine.

 МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ КАНАДЕ - ОДЕЉЕЊЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ И РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ

Dana 18. februara 2010. potpisan Memorandum o razumevanju i unapređenju uzajamne neprisilne pomoći u slučajevima istraživanja i procesuiranja vezanim za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, između Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije i Odeljenja za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine Ministarstva pravde Kanade.

(NIJE DOSTUPNO U LATINIČNOJ VERZIJI)

  ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU (OEBS)

Jedan od prioriteta Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori je pružanje podrške u jačanju kapaciteta domaćih pravosudnih organa i policije za vođenje postupaka protiv počinilaca ratnih zločina. Takvo opredeljenje OEBS izraženo je i u Memorandumu o saradnji koji je Misija u maju 2004. godine zaključila sa Ministarstvom pravde Republike Srbije.

Misija OEBS podržava osnivanje i rad specijalizovanih pravosudnih institucija, pre svega Tužilaštva za ratne zločine na čelu sa nezavisnim Tužiocem kojeg bira parlament, i smatra postojanje takvih institucija jednim od uslova za vođenje sudskih postupaka protiv odgovornih za ratne zločine u skladu sa međunarodnim standardima, kao i dodatnom garancijom nezavisnosti pravosuđa u ovim osetljivim postupcima.

Praćenje suđenja za ratne zločine: Od početka 2003. godine, posmatrači OEBS redovno prate sva suđenja za ratne zločine koja se vode pred sudovima u Srbiji radi sticanja uvida da li se ona odvijaju u skladu sa međunarodno priznatim pravilima. Vršenje ove aktivnosti u okviru svog mandata, Misija OEBS zasniva i na redovnoj komunikaciji i saradnji sa Tužilaštvom.

Regionalna saradnja: Misija OEBS je inicirala niz aktivnosti usmerenih na unapređenje regionalne pravosudne saradnje u postupcima za ratne zločine, u trouglu Srbija i Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina. Među njima su najvažniji regionalni sastanci visokih predstavnika pravosuđa i nadležnih ministarstava čija svrha je razmatranje konkretnih vidova saradnje u postupcima za ratne zločine, poput unapređenja postojećih mehanizama prekogranične saradnje, pristupa svedocima, obezbeđivanja dokaza, razmene iskustava i sudske prakse. Prvi takav sastanak u organizaciji OEBS održan je u novembru 2004. godine na Paliću, a proces je nastavljen regionalnom konferencijom na Brionima (Hrvatska) u junu 2005.
Intenziviranje regionalnih kontakata doprinelo je uobličavanju konkretnih mehanizama za poboljšanje saradnje poput memoranduma koje su potpisali Tužilac za ratne zločine i Republički javni tužilac Republike Srbije sa državnim tužiocima Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i rastućoj saradnji među tužilaštvima ovih država u konkretnim postupcima.

Stručno usavršavanje: Upoznavanje tužilaca i sudija sa normama međunarodnog humanitarnog prava, sudskom praksom međunarodnih krivičnih tribunala i istražnim tehnikama važan je doprinos vođenju efikasnih istraga i suđenja počiniocima ratnih zločina u skladu sa međunarodnim standardima. U martu 2004. godine organizovan je seminar o primeni komandne odgovornosti u suđenjima za ratne zločine na kome su učestvovali i predstavnici Tužilaštva. Misija je, počevši od decembra 2003. godine, za tužioce, istražne sudije i pripadnike policije organizovala niz kurseva, seminara, stručnih sastanaka i poseta, uključujuči i studijske posete Haškom tribunalu, u cilju proširivanja znanja i iskustava u vođenju istraga za ratne zločine i zaštiti svedoka.

Informisanje javnosti: Misija OEBS, uz pomoć donacije Vlade Holandije, vodi projekat usmeren na informisanje javnosti u Srbiji o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima, mandatu i radu Haškog tribunala, kao i drugim temama u vezi sa suočavanjem sa prošlošcu i dolaženjem do istine i pravde kroz suđenja za ratne zločine. Tužilaštvo za ratne zločine je jedan od glavnih partnera i korisnika ovog projekta. U okviru projekta, proširena je služba Tužilaštva za informisanje javnosti, organizovan niz tribina i okruglih stolova i ostvarene druge aktivnosti usmerene na obaveštavanje javnosti i stvaranje podrške za sudsko kažnjavanje odgovornih za najteža zlodela počinjena tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Deo takvih aktivnosti je i postavljanje veb sajta Tužilaštva za ratne zločine.

Zakonodavstvo: Zakon o nadležnosti i organizaciji državnih organa u postupku za ratne zločine, kojim je ustanovljeno Tužilaštvo za ratne zločine, izrađen je u prvoj polovini 2003. godine uz ekspertsku pomoć Misije OEBS. Kasnije amandmane na ovaj zakon, kao i nacrt novog Zakona o državnim organima i postupku za krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava izradila je radna grupa Ministarstva pravde Republike Srbije uz logističku i stručnu pomoć Misije.

REGIONALNA SARADNJA

Jedan od najvažnijih činilaca uspeha sudskih postupaka protiv učinilaca ratnih zločina je omogućavanje pravnih okvira za regionalnu saradnju s obzirom da se žrtve, svedoci, počinioci i sama mesta zločina nalaze na teritorijama različitih država. Regionalna saradnja je i preduslov kako bi MKSJ ustupio slučajeve domaćim pravosudnim organima.

Ministarstvo pravde Republike Srbije zaključilo je u maju 2004. godine sa Misijom OEBS-a u SCG Memorandum o razumevanju. OEBS je tokom 2003. godine razvio Strategiju pružanja podrške u jačanju kapaciteta organa pravosuđa i policije u Republici Srbiji. Glavna komponenta Strategije je olakšavanje regionalne saradnje kako bi sprovelo krivično gonjenje lica odgovornih za ratne zločine u skladu sa međunarodno priznatim standardima.

Saradnja bi se ogledala u nesmetanoj razmeni dokaznog materijala i informacija u vezi sa istragama i operativnim planiranjem, zatim u pomoći prilikom prikupljanja dokaza i saslušanja svedoka, prebacivanju predmeta zavisno od toga kojim vlastima su dostupni počinioci zločina i dr. To bi konačno dovelo do usklađivanja sudske prakse u oblasti suđenja za ratne zločine.

 REPUBLIKA HRVATSKA

OEBS je u novembru 2004. godine organizovao na Paliću ekspertski sastanak o međudržavnoj saradnji u postupcima za krivična dela ratnih zločina na kom su prisustvovali predstavnici pravosudnih organa Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Crne Gore. Na sastanku se razmatrao Nacrt Memoranduma o sporazumevanju koji je predložio Državni tužiilac Republika Hrvatske kao način poboljšanja direktne saradnje između Republičkog javnog tužilaštva i Tužilaštva za ratne zločine s jedne strane i Državnog odvjetništva Republike Hrvatske s druge strane.

Saradnju SCG sa Republikom Hrvatskom reguliše Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima koju je 2001. godine ratifikovala Skupština SRJ. Zaključen je i Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između SRJ i Republike Hrvatske. Međutim, u radu Tužilaštva pokazalo se da je potreban efikasniji vid saradnje, usko stručne, pa se razvila ideja o zaključivanju Sporazuma o saradnji.

Potreba za zaključivanjem ovakvog sporazuma ukazala se prilikom procesuiranja predmeta ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika 1992. godine, na poljoprivrednom dobru «Ovčara» kod Vukovara. Svedoke u vezi ovog događaja saslušali su predsatavnici domaćih pravosudnih organa, uz veliku pomoć tužilaštva Republike Hrvatske.

Memorandum o saglasnosti u ostvarivanju i unapređenju saradnje u borbi protiv svih oblika teškog kriminala zaključen je 5. februara 2005. godine između Slobodana Jankovića, vd Republičkog javnog tužioca i Vladimira Vukčevića, tužioca za ratne zločine s jedne strane i Mladena Bajića, Glavnog odvjetnika Republike Hrvatske.

Potpisivanjem ovog sporazuma uređen je proces razmene informacija između tužilaštava ove dve zemlje, između ostalog i u vezi sa krivičnim delima ratnih zločina. Ovim sporazumom obavezali smo se da ćemo međusobno razmenjivati obaveštenja, izveštaje, dokumente i informacije koji doprinose istraživanju ratnih zločina. Rezultat ovoga je i konkretna saradnja ovog tužilaštva sa Tužilaštvom iz Splita na rasvetljavanju ratnog zločina počinjenog u luci «Lora»kod Splita 1992. godine.

13. oktobar 2006. - Sporazum o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida - razmena dokaza, dokumenata i podataka koji će doprineti efikasnijem istraživanju, dokazivanju i kažnjavanju svih učinilaca krivičnih dela ratnih zločina.

 BOSNA I HERCEGOVINA

Na osnovu zahteva za sprovođenje istrage Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu i zamenik tužioca za ratne zločine saslušali su od 24. do 29. aprila 2005. godine u Sarajevu prvih 13 svedoka iz Bosne i Hercegovine povodom zločina počinjenih u Zvorniku tokom 1992. godine. Veći broj svedoka su žrtve zločina, ubistva najmanje 15 civila u Domu kulture u Čelopeku i deportacije 1822 civila iz sela Kozluk u Mađarsku, u maju 1992. godine. Na ovaj način uspotavljena je neposredna saradnja između pravosudnih orghana Republike Srbije i Bosne i Hercegovine u postupcima procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima

01.jula 2005. potpisan je Memorandum o saglasnosti u ostvarivanju i unapređenju saradnje u borbi protiv svih oblika teškog kriminala zaključen između Republičkog javnog tužilaštva i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije i Tužilaštva Bosne i Hercegovine.

 REPUBLIKA CRNA GORA

Tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević i Vrhovni državni tužilac Republike Crne Gore Vesna Medenica potpisali su 31.10.2007. u Podgorici Sporazum o saradnji u krivičnom gonjenju učinilaca krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.

Neposrednom saradnjom dva tužilaštva, razmenom dokaza, drugih dokumenata i podataka doprineće se zajedničkom interesu Srbije i Crne Gore u efikasnijem istraživanju, dokazivanju i kažnjavanju svih počinlaca ratnih zločina.

Odredbe ovog sporazuma primenjivaće se za krivična dela ratnih zločina počinjenih na području bivše SFRJ, odnosno prema državljanima Srbije i državljanima Crne Gore, s obzirom da usled ustavnih odredbi nije moguća ekstradicija niti ustupanje krivičnog gonjenja.

Sporazum o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije potpisalo je 13. oktobra 2006. godine u Zagrebu i sa Državnim odvjetništvom Republike Hrvatske.

 UNMIK

Tužilac za ratne zločine sastao se 11.novembra 2004. godine sa predstavnicima UNMIK-ovog pravosuđa na čelu sa Žan Kristijanom Kadijem, zamenikom specijalnog predstavnika generalnog sekretara za UNMIK, u čijoj nadležnosti je resor pravosuđa i policije i Tomasom Monaghanom, direktorom Odeljenja za pravdu UNMIK-a. Na sastanku je postignut dogovor o saslušanju svedoka koji se nalaze na teritoriji Kosova i Metohuje od strane predstavnika pravosudnih organa Republike Srbije kao i svedoka koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije od strane predstavnika UNMIK-ovog pravosuđa.

Do sada je policija UNMIK-a pružala logističku podršku predstavnicima pravosuđa iz Srbije, tužiocu i istražnom sudiji kada su odlazili na Kosovo i kada su saslušavali svedoke albanske nacionalnosti.

Tužilaštvo UNMIK-a i ovo tužilaštvo zajednički rade na rasvetljavanju slučaja «Odsečene glave». U pitanju je ratni zločin koji je izvršen prema zarobljenim vojnicima VJ, koji su bili na odluženju vojnog roka 1999. godine, a koji su počinili pripadnici OVK, specijalnih jedinica «Crni orlovi» Izvršioci ovog zločina nalaze se na teritoriji Kosova i Metohije, dok se svi svedoci nalaze na području Srbije. Saradnja u ovom predmetu ogleda se u tome što istražni organi UNMIK-a zajedno sa zamenikom tužioca za ratne zločine obavljaju razgovore sa svedocima.

NEVLADINE ORGANIZACIJE

Tužilaštvo za ratne zločine sarađuje sa nevladinim sektorom, posebno sa Fondom za otvoreno društvo, Fondom za humanitarno pravo i Beogradskim centrom za ljudska prava.