MEĐUNARODNI KRIVIČNI TRIBUNAL U HAGU

Tužilaštvo za ratne zločine ostvaruje kolegijalnu, kontinuiranu, konstruktivnu i interaktivnu saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.
 
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je u novembru 2003. godine iniciralo profesionalnu saradnju sa istražiteljima Haškog tribunala. Rezultat ovakvih nastojanja i napora ovog tužilaštva je sadašnji visok stepen saradnje sa haškim istražiteljima. Ovo tužilaštvo i tužilaštvo Haškog tribunala kao dva profesionalna i stručna organa koji imaju isti cilj, a to je gonjenje počinilaca krivičnih dela ratnih zločina, razmenjuju podatke, dokumentaciju, pa i iskaze svedoka do kojih dođu u svom istraživanju.

Na ovaj način, Tužilaštvo za ratne zločine je dolazilo do kvalitetnih informacija i podataka koji su bili značajni ne samo kao polazna osnova za usmeravanje istrage već i do podataka kojima se pojedini događaji na Kosovu u znatnoj meri rasvetljavaju. Pritom treba imati u vidu da su Tužilaštvu Haškog tribunala, po prirodi stvari, bili dostupni dokazi i materijal vezan za njihova istraživanja, jer su istražitelji haškog tužilaštva za razliku od Tužilaštva za ratne zločine na licu mesta, tamo gde su se zločini događali, prikupljali dokaze i obavljali razgovore sa licima koja su bila neposredni svedoci zločina. Zahvaljujući saradnji sa pravosudnim organima UNMIK-a, Tužilaštvu za ratne zločine Srbije omogućeno je sada da direktno ispituje svedoke albanske nacionalnosti na Kosovu.

Rezultati saradnje sa Tribunalom u Hagu su:

 - ustupanje predmeta – iz istrage (Zvornik) i pod optužnicom (Vladimir Kovačević – Rambo, za  

   granatiranje Dubrovnika 1991. godine)
 - predlog Karle del Ponte, glavnog tužioca MKTJ Sudskom veću Haškog tribunala da se Tužilaštvu za

   ratne zločine ustupi predmet «Vukovarska trojka» (optuženi Mrkšić, Šljivančanin i Radić)
 - postupanja u vezi sa zahtevima za pomoć
 - 19.07.2006. - sporazum o pristupu Tužilaštva elektronskoj bazi podataka Tribunala

AMBASADA SAD

Vlada SAD, preko svoje ambasade u Beogradu, podržava rad Tužilaštva za ratne zločine. U više navrata dostavila je je tehnčku i materijalnu pomoć. Tužilaštvo za ratne zločine i predstavnici američke vlade neposredno sarađuju na predmetu «braća Bitići». Ambasador SAD Majkl Polt podržao je rad Tužilaštva za ratne zločine prilikom posete Tužilaštvu 29.septembra 2004. godine.

ОRGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU (OEBS)

Jedan od prioriteta Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori je pružanje podrške u jačanju kapaciteta domaćih pravosudnih organa i policije za vođenje postupaka protiv počinilaca ratnih zločina. Takvo opredeljenje OEBS izraženo je i u Memorandumu o saradnji koji je Misija u maju 2004. godine zaključila sa Ministarstvom pravde Republike Srbije.

Misija OEBS podržava osnivanje i rad specijalizovanih pravosudnih institucija, pre svega Tužilaštva za ratne zločine na čelu sa nezavisnim Tužiocem kojeg bira parlament, i smatra postojanje takvih institucija jednim od uslova za vođenje sudskih postupaka protiv odgovornih za ratne zločine u skladu sa međunarodnim standardima, kao i dodatnom garancijom nezavisnosti pravosuđa u ovim osetljivim postupcima.
 
Praćenje suđenja za ratne zločine: Od početka 2003. godine, posmatrači OEBS redovno prate sva suđenja za ratne zločine koja se vode pred sudovima u Srbiji radi sticanja uvida da li se ona odvijaju u skladu sa međunarodno priznatim pravilima. Vršenje ove aktivnosti u okviru svog mandata, Misija OEBS zasniva i na redovnoj komunikaciji i saradnji sa Tužilaštvom.
 
Regionalna saradnja: Misija OEBS je inicirala niz aktivnosti usmerenih na unapređenje regionalne pravosudne saradnje u postupcima za ratne zločine, u trouglu Srbija i Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina. Među njima su najvažniji regionalni sastanci visokih predstavnika pravosuđa i nadležnih ministarstava čija svrha je razmatranje konkretnih vidova saradnje u postupcima za ratne zločine, poput unapređenja postojećih mehanizama prekogranične saradnje, pristupa svedocima, obezbeđivanja dokaza, razmene iskustava i sudske prakse. Prvi takav sastanak u organizaciji OEBS održan je u novembru 2004. godine na Paliću, a proces je nastavljen regionalnom konferencijom na Brionima (Hrvatska) u junu 2005.
 

Intenziviranje regionalnih kontakata doprinelo je uobličavanju konkretnih mehanizama za poboljšanje saradnje poput memoranduma koje su potpisali Tužilac za ratne zločine i Republički javni tužilac Republike Srbije sa državnim tužiocima Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i rastućoj saradnji među tužilaštvima ovih država u konkretnim postupcima.
 
Stručno usavršavanje: Upoznavanje tužilaca i sudija sa normama međunarodnog humanitarnog prava, sudskom praksom međunarodnih krivičnih tribunala i istražnim tehnikama važan je doprinos vođenju efikasnih istraga i suđenja počiniocima ratnih zločina u skladu sa međunarodnim standardima. U martu 2004. godine organizovan je seminar o primeni komandne odgovornosti u suđenjima za ratne zločine na kome su učestvovali i predstavnici Tužilaštva. Misija je, počevši od decembra 2003. godine, za tužioce, istražne sudije i pripadnike policije organizovala niz kurseva, seminara, stručnih sastanaka i poseta, uključujuči i studijske posete Haškom tribunalu, u cilju proširivanja znanja i iskustava u vođenju istraga za ratne zločine i zaštiti svedoka.
 
Informisanje javnosti: Misija OEBS, uz pomoć donacije Vlade Holandije, vodi projekat usmeren na informisanje javnosti u Srbiji o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima, mandatu i radu Haškog tribunala, kao i drugim temama u vezi sa suočavanjem sa prošlošcu i dolaženjem do istine i pravde kroz suđenja za ratne zločine. Tužilaštvo za ratne zločine je jedan od glavnih partnera i korisnika ovog projekta. U okviru projekta, proširena je služba Tužilaštva za informisanje javnosti, organizovan niz tribina i okruglih stolova i ostvarene druge aktivnosti usmerene na obaveštavanje javnosti i stvaranje podrške za sudsko kažnjavanje odgovornih za najteža zlodela počinjena tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Deo takvih aktivnosti je i postavljanje veb sajta Tužilaštva za ratne zločine.
 
Zakonodavstvo: Zakon o nadležnosti i organizaciji državnih organa u postupku za ratne zločine, kojim je ustanovljeno Tužilaštvo za ratne zločine, izrađen je u prvoj polovini 2003. godine uz ekspertsku pomoć Misije OEBS. Kasnije amandmane na ovaj zakon, kao i nacrt novog Zakona o državnim organima i postupku za krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava izradila je radna grupa Ministarstva pravde Republike Srbije uz logističku i stručnu pomoć Misije.

Jedan od najvažnijih činilaca uspeha sudskih postupaka protiv učinilaca ratnih zločina je omogućavanje pravnih okvira za regionalnu saradnju s obzirom da se žrtve, svedoci, počinioci i sama mesta zločina nalaze na teritorijama različitih država. Regionalna saradnja je i preduslov kako bi MKSJ ustupio slučajeve domaćim pravosudnim organima.
 
Ministarstvo pravde Republike Srbije zaključilo je u maju 2004. godine sa Misijom OEBS-a u SCG Memorandum o razumevanju. OEBS je tokom 2003. godine razvio Strategiju pružanja podrške u jačanju kapaciteta organa pravosuđa i policije u Republici Srbiji. Glavna komponenta Strategije je olakšavanje regionalne saradnje kako bi sprovelo krivično gonjenje lica odgovornih za ratne zločine u skladu sa međunarodno priznatim standardima.
 
Saradnja bi se ogledala u nesmetanoj razmeni dokaznog materijala i informacija u vezi sa istragama i operativnim planiranjem, zatim u pomoći prilikom prikupljanja dokaza i saslušanja svedoka, prebacivanju predmeta zavisno od toga kojim vlastima su dostupni počinioci zločina i dr. To bi konačno dovelo do usklađivanja sudske prakse u oblasti suđenja za ratne zločine.

REPUBLIKA HRVATSKA

OEBS je u novembru 2004. godine organizovao na Paliću ekspertski sastanak o međudržavnoj saradnji u postupcima za krivična dela ratnih zločina na kom su prisustvovali predstavnici pravosudnih organa Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Crne Gore. Na sastanku se razmatrao Nacrt Memoranduma o sporazumevanju koji je predložio Državni tužiilac Republika Hrvatske kao način poboljšanja direktne saradnje između Republičkog javnog tužilaštva i Tužilaštva za ratne zločine s jedne strane i Državnog odvjetništva Republike Hrvatske s druge strane.
 
Saradnju SCG sa Republikom Hrvatskom reguliše Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima koju je 2001. godine ratifikovala Skupština SRJ. Zaključen je i Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između SRJ i Republike Hrvatske. Međutim, u radu Tužilaštva pokazalo se da je potreban efikasniji vid saradnje, usko stručne, pa se razvila ideja o zaključivanju Sporazuma o saradnji.
 
Potreba za zaključivanjem ovakvog sporazuma ukazala se prilikom procesuiranja predmeta ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika 1992. godine, na poljoprivrednom dobru «Ovčara» kod Vukovara. Svedoke u vezi ovog događaja saslušali su predsatavnici domaćih pravosudnih organa, uz veliku pomoć tužilaštva Republike Hrvatske.
 
Memorandum o saglasnosti u ostvarivanju i unapređenju saradnje u borbi protiv svih oblika teškog kriminala zaključen je 5. februara 2005. godine između Slobodana Jankovića, vd Republičkog javnog tužioca i Vladimira Vukčevića, tužioca za ratne zločine s jedne strane i Mladena Bajića, Glavnog odvjetnika Republike Hrvatske.
 
Potpisivanjem ovog sporazuma uređen je proces razmene informacija između tužilaštava ove dve zemlje, između ostalog i u vezi sa krivičnim delima ratnih zločina. Ovim sporazumom obavezali smo se da ćemo međusobno razmenjivati obaveštenja, izveštaje, dokumente i informacije koji doprinose istraživanju ratnih zločina. Rezultat ovoga je i konkretna saradnja ovog tužilaštva sa Tužilaštvom iz Splita na rasvetljavanju ratnog zločina počinjenog u luci «Lora»kod Splita 1992. godine.

TEKST SPORAZUMA

13. oktobar 2006. - Sporazum o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida - razmena dokaza, dokumenata i podataka koji će doprineti efikasnijem istraživanju, dokazivanju i kažnjavanju svih učinilaca krivičnih dela ratnih zločina.

ТEKST SPORAZUMA

BOSNA I HERCEGOVINA
 
Na osnovu zahteva za sprovođenje istrage Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu i zamenik tužioca za ratne zločine saslušali su od 24. do 29. aprila 2005. godine u Sarajevu prvih 13 svedoka iz Bosne i Hercegovine povodom zločina počinjenih u Zvorniku tokom 1992. godine. Veći broj svedoka su žrtve zločina, ubistva najmanje 15 civila u Domu kulture u Čelopeku i deportacije 1822 civila iz sela Kozluk u Mađarsku, u maju 1992. godine. Na ovaj način uspotavljena je neposredna saradnja između pravosudnih orghana Republike Srbije i Bosne i Hercegovine u postupcima procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima
 
1.jula 2005. potpisan je Memorandum o saglasnosti u ostvarivanju i unapređenju saradnje u borbi protiv svih oblika teškog kriminala zaključen između Republičkog javnog tužilaštva i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije i Tužilaštva Bosne i Hercegovine.

TEKST SPORAZUMA

REPUBLIKA CRNA GORA

Tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević i Vrhovni državni tužilac Republike Crne Gore Vesna Medenica potpisali su danas u Podgorici Sporazum o saradnji u krivičnom gonjenju učinilaca krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.

Neposrednom saradnjom dva tužilaštva, razmenom dokaza, drugih dokumenata i podataka doprineće se zajedničkom interesu Srbije i Crne Gore u efikasnijem istraživanju, dokazivanju i kažnjavanju svih počinlaca ratnih zločina.

Odredbe ovog sporazuma primenjivaće se za krivična dela ratnih zločina počinjenih na području bivše SFRJ, odnosno prema državljanima Srbije i državljanima Crne Gore, s obzirom da usled ustavnih odredbi nije moguća ekstradicija niti ustupanje krivičnog gonjenja.

Sporazum o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije potpisalo je 13. oktobra 2006. godine u Zagrebu i sa Državnim odvjetništvom Republike Hrvatske.
 

TEKST SPORAZUMA

UNMIK
 
Tužilac za ratne zločine sastao se 11.novembra 2004. godine sa predstavnicima UNMIK-ovog pravosuđa na čelu sa Žan Kristijanom Kadijem, zamenikom specijalnog predstavnika generalnog sekretara za UNMIK, u čijoj nadležnosti je resor pravosuđa i policije i Tomasom Monaghanom, direktorom Odeljenja za pravdu UNMIK-a. Na sastanku je postignut dogovor o saslušanju svedoka koji se nalaze na teritoriji Kosova i Metohuje od strane predstavnika pravosudnih organa Republike Srbije kao i svedoka koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije od strane predstavnika UNMIK-ovog pravosuđa.
 
Do sada je policija UNMIK-a pružala logističku podršku predstavnicima pravosuđa iz Srbije, tužiocu i istražnom sudiji kada su odlazili na Kosovo i kada su saslušavali svedoke albanske nacionalnosti.
 
Tužilaštvo UNMIK-a i ovo tužilaštvo zajednički rade na rasvetljavanju slučaja «Odsečene glave». U pitanju je ratni zločin koji je izvršen prema zarobljenim vojnicima VJ, koji su bili na odluženju vojnog roka 1999. godine, a koji su počinili pripadnici OVK, specijalnih jedinica «Crni orlovi» Izvršioci ovog zločina nalaze se na teritoriji Kosova i Metohije, dok se svi svedoci nalaze na području Srbije. Saradnja u ovom predmetu ogleda se u tome što istražni organi UNMIK-a zajedno sa zamenikom tužioca za ratne zločine obavljaju razgovore sa svedocima.

Tužilaštvo za ratne zločine sarađuje sa nevladinim sektorom, posebno sa Fondom za otvoreno društvo, Fondom za humanitarno pravo i Beogradskim centrom za ljudska prava.