|
 Odložena
budućnost
Pozajmljivanje misli, pa kada to priznate, kao „pošteno
laganje“ čitalaca, ponekad ima utemeljenje. Isto kao
kada prenesete tekst kakav je „Propuh u glavi“ Marinka
Čulića u „Feral tribjunu“.
On je, onako, komšijskim okom, ne štedeći nimalo,
naprotiv, domovinu, konstatovao da je Srbija zemlja „odgođene
budućnosti“, zaglibljena u „žitkom blatu devedesetih“.
Iz tog blata Ratko Mladić, koji sada već košta Srbiju
skoro dva miliona evra (da li je to zaista jedino što
dopire ovde do srca), kliče: „Ajmo momci, napred
Potočari, Bratunac. Nemojte se zaustavljati!“ Nekoliko
dana kasnije, on će Srpskoj radioteleviziji na Palama
izjaviti: “Poklanjam danas ovaj grad Srbima na dar”.
Ima Srbija takvih danajskih darova na pretek. Evo samo
nekolicine: Vukovar, Hrtkovci, Suva Reka, Štrpci.
Nekoliko odbornika Skupštine opštine Prijepolje
prevagnulo je u odluci da se, nakon četrnaest i po
godina posle otmice i ubistva 19 građana Srbije i Crne
Gore iz voza u stanici Štrpci (većinom Bošnjaka) podigne
spomenik žrtvama u tom gradu "makar na njemu ne bilo
ispisano nijedno ime". Ipak, odlučeno je da će na
spomeniku, na ulazu u grad, biti upisano osam imena
otetih putnika koji su imali mesto prebivališta na
teritoriji opštine Prijepolje. A ostalima?
Zaključak zašto nam je budućnost odložena u nedogled,
nameće se sam.
Nema diskursa, razgovora, besede o pravdi, opominje dr
Bogdan Denić u intervjuu ovog broja.
Zato, umesto budućnosti, u Srbiji traje loša prošlost.
Jasna Šarčević - Janković |
